У овој школској години многи су нам доделили епитет рок школе, јер је куповина бубња утицала не само на нас, већ постајући вирална прича на друштвеним мрежама и порталима, постала модел другачије слике школе и просвете у Србији.
Ретки су они који на некој од телевизија, друштвених мрежа или радио емисија нису сазнали за наш бубањ, школски бенд ,,Black George“, за бубњаре, али и за Модни атеље, Клуб фолклора, Креативни, Спортски клуб и много других активности. Велики број похвала познатих и непознатих људи уверили су нас да је пут који смо изабрали – прави, јер понудити културу и учинити школу центром културних дешавања, сасвим је природна ствар за оне који мисле о будућности и једних, и других – културних посленика и генерација публике која долази а којој ће култура бити блиска и потребна.
Увидели смо и да је друштвена корист оваквог нашег деловања далеко већа и то у реакцији других школа, које су своје календаре почеле да испуњавају активностима налик нашим.
Најважније – понашали смо се као бенд који смо формирали.
Научили смо да је лидер онај који инспирише друге да се покрену и да је његова одговорност утолико већа што је већи његов сјај и утицај. Научили смо да водити може само онај ко има сазнање о задовољству свог тима, да је његова срећа – успех задовољног тима.
Научили смо да великих победа нема без великог рада и много одрицања.
Научили смо да често остајемо сами, али срећни, јер успех није победити друге, већ себе.
Научили смо да слушамо једни друге и заиста осетимо потребе једни других.
Разумели смо да желимо да нам школа буде друга кућа, место сигурности, сарадње, разумевања и учења.
Зато данас стојим пред дивним колективом, преданим колегама, насмејаном децом чији успеси, другарство и снови охрабрују.
Поносимо се нашим такмичарима, доситејевцима и вуковцима, дика нам је такав Ђак генерације енциклопедијског знања каква је Сара и Спортиста генерације часног кодекса какав је Вук, а знамо да ће Пајине идеје, Магдаленин сценски покрет, Миланин спикерски глас, Вуково лидерство, Димитријева постојаност, Владина преданост, Симоновићеви несташлуци, Новковићево лудирање, Михајлово кулирање, Сарин ритам, Јулијин осмех, Теодорин таленат, као и све оно остало што одређује сваког у још једној генерацији осмака која излеће из гнезда, красити нашу будућност и чинити нас поносним на њих и нас у њима.
Остајемо спремни на нове изазове, ојачани једни другима да изненађујемо себе и друге и чинимо живот једни другима лепшим, лакшим и племенитијим.
Јер Вожд је породица!
Директор
Маја Радоман Цветићанин,
проф.српског језика и књижевности
Четвртак, 13. јун, је посвећен „Вождовим звездама”, односно најуспешнијим ученицима и ученицама генерације 2009. годишта, када је свечано уручење диплома и титула. Имамо седам носилаца Вукове дипломе и 30 добитника Доситејеве. Ученик генерације је Сара Милојевић, спортиста генерације Вук Петровић.
У част вуковаца, доситејеваца, Ђака и Спортисте генерације уследила је ROKENROL REVIJA
