Основна школа "Вожд Карађорђе" из Алексинца настављач је традиције основног школства града Алексинца, чији почеци се везују за половину XIX века. Припајањем шест нахија 1833. године Кнежевини Србији, Алексинац ће постати значајно погранично место са царинарницом и карантином, седиштем среза и округа, судом и поштом. Истовремено град се шири и расте те постаје један од значајних економских центара ондашње Србије.

   Први подаци о основној школи у Алексинцу датирају из 1835/36. године када је отпочео њен рад. Према извршењу Петра Радовановића, директора свих основних школа у Србији, школа је била општинска, а први учитељ у њој био је Јован Јовановић из Футога. Настава је извођена у згарди на месту данашњег Интерната, познатој као "Голубарник".

   Нова школска зграда подигнута је 1845. године на углу улица Књаза Милоша и Тихомира Ђорђевића. Почетком XX века на том месту је подигнута зграда среза која и данас постоји. Према закону о основној школи из 1858. године основна школа је постала државна, а истовремено женска основна школа, која је до тада била приватна, такође постаје државна, и бива смештена на Бањском друму, у згради која се налазила на месту данашњих радионица Техничке школе. Пресељењем учитељске школе из Београда у Алексинац 1869. године настаје ново раздобље у развоју основног школства Алексинац. За потребе учитељске школе из Мушке основне школе издвојена су четири разреда за Вежбаоницу Учитељске школе. Новоформирана вежбаоница радила је у згради која се налазила на месту данашње школе „Вожд Карађорђе“.

   Од 1909. године Вежбаоница је са мањим прекидима радила у новој згради подигнутој на месту трошне зграде Женске школе на Бањском друму, све до 1963. године. Зграда вежбаонице која је изграђена у дворишту учитељске школе усељена је 14. октобра 1935. године. Вежбаоница је у њој радила до почетка Другог светског рата. Мушка основна школа и касније вежбаоница, прекидале су рад и претрпеле материјалну штету за време српско-турских ратова 1876/78. и Првог светског рата 1914/18. године. Наредбом министра просвете од 17. јула 1913. године, бр. 9822 сви ученици су завршили разред, прекид рада у Вежбаонице трајао је све до 1918. године. Вежбаоница је обновила рад са Марком Марковићем, управитељем и учитељима: Михајлом Потићем, Драгољубом Марковићем, Проком Милошевићем и Милутином Кнез Милојковићем.

   После Другог светског рата Вежбаоница је радила у новим условима када је започела реализација обавезног образовања. Због њене посебне улоге у образовању учитељског кадра наставила је да ради са четири разреда све до 1983. године. Директори Вежбаонице у послератном периоду били су: Добросав Шуњеварић, Василије Константиновић и Миодраг Ђорђевић.

   Од 1959. године Вежбаоница је добила име по Аци Милојевићу, борцу из Алексинца, који је погинуо у Другом светском рату. Школски систем у Србији претрпео је значајне промене после доношења Устава 1963. године. Вежбаоница је и даље радила као четвороразредна школа чиме је Алексинац од 3.9.1968. године, и члану I под редним бројем 8 регистрована непотпуна основна школа „Аца Милојевић“ са четвороразредним одељењима. Основна делатност школе је да деци од 7 до 11 година, односно од I до IV разреда основне школе пружа обавезно основно образовање. Вежбаоница је годинама била методско-дидактичка база учитељској школи. Сарадња је обухватала начин хоспитовања ученика учитељске школе, одржавање огледних предавања разреда основне школе пружа обавезно основно образовање.

   Вежбаоница је годинама била методско-дидактичка база учитељској школи. Сарадња је обухватала начин хоспитовања ученика учитељске школе, одржавање огледних предавања учитеља, предавање ученика и друге активности.

   Престанком рада Педагошке академије, престала је потреба за постојањем вежбаонице. Тако је она 1983. године прерасла у постпуну основну школу, преузимањем дела наставног особља из ОШ „Љупче Николић“. Ове две школе радиле су у истој згради до 19996. године, када је ОШ „Аца Милојевић“ премештена у некадашњу зграду учитељске школе и вежбаонице.

   Од 20.3.2003. школа носи назив ОШ „Вожд Карађорђе“.